ТРЕМА

      Не једном смо били у ситуацији да на ходницима чујемо жаљења ученика да су заборавили и оно што су знали, да не знају ни како се зову, а не нпр. шта је екватор, да их боли стомак, мука им је. Уочавамо бледило лица ових ученика, благу дрхтавицу, понекад и презнојавање и чешће одласке до тоалета. Сва ова понашања и телесне манифестације приписујемо треми, а шта је заправо то трема?
      Трема је врста страха који је везан за неку будућу ситуацију за коју особа процењује да није довољно спремна или да превазилази њене способности.
      Према овој дефиницији јасно је да се трема најчешће осећа у предиспитним ситуацијама мада може бити везана и за многе друге нпр. важан пословни састанак, први љубавни састанак, држање предавања, држање родитељских састанака, наступ у плесу, спортско такмичење...
      Према понашању у тим важним ситуацијама када се осећа трема, трему можемо поделити на:

Стимулативну
Инхибиторну

      Стимулативна трема мотивише и покреће особу да се што боље припреми за ситуацију од које страхује. Да преиспита своје способности, знања, вештине, да се активира... Дакле ова трема је позитивна, чак пожељна јер подиже ниво узбуђења целог организма и помаже особи да се што боље снађе у ситуацији која следи. Карактеристично за ову трему је да се осећа непосредно пред ситуацију (одговарање, тест, наступ), док чим се особа нађе у тој ситуацији, трема престаје и особа добро обавља свој задатак.
      Инхибиторна трема скоро у потпуности блокира особу и испољава се као избегавање и одустајање од будуће ситуације. Ова трема се јавља када особа процењује да је потпуно неспремна за дату ситуацију и да она превазилази њене могућности. Ова процена, наравно, не мора бити тачна (најчешће и није), али особа која осећа ову врсту треме чврсто верује у њу. Инхибиторна трема је углавном непожељна јер онемогућава да особа покаже и оно што заправо зна и за шта је способна. Постоје, наравно, и ситуације када је особина процена наприпремљености за будућу ситуацију тачна и када је одустајање оно право решење и у таквим ситуацијама ова инхибиторна трема је заправо позитивна.

Када се треба обратити за помоћ и у чему се она састоји?

      Дакле, трему осећамо сви пред важне догађаје када страхујемо да ли ћемо бити довољно добри. За помоћ се треба обратити када препознате да осећате инхибиторну (блокирајућу) трему. Да је страх пред будућу ситуацију претерано изражен, праћен физичким симптомима дрхтавице, бледила, презнојавања, стомачним тегобама... Да су вам и мисли блокиране, да не можете да се сетите ни онога што заиста знате... Ако се ови симптоми понављају из ситуације у стуацију то је сигуран знак да би требало да се обратите стручњаку за помоћ.
      У школи се за помоћ обраћате школском психологу који ће најпре у разговору са вама проценити да ли је ваша трема адекватна тј. да ли ваша процена ситуације и ваших способности одговара реалности или не. Затим ће се приступити конкретним корацима за превазилажење треме.(технике релаксације, провежбавање ситуација, подизање самопоуздања...)
      Ако и даље нисте сигурни да ли вам је потребна стручна помоћ ево једног кратког „тремарошког“ теста: