No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
     Мисија школе

     ОШ Ђура Јакшић" је школа са дугом традицијом (283 година постојања), која је изнедрила велики број значајних људи од академика, научника, уметника, спортиста, државника до црквених великодостојника. А и у данашње време, захваљујући сопственим залагањима и залагањима наставника, наши ученици постижу изузетно запажене резултате на такмичењима свих нивоа који упућују да ће наша школа увек бити извор истакнутих и значајних људи на многим пољима, који ће бити понос нашег села и средине.
     Основна мисија наше школе је да подстиче свеукупни развој личности наших ученика развијањем њихове индивидуалности, креативности, толерантности, хуманости, солидарности, асертивности, мотивације за постигнућем , одговорности, радне навике и културу понашања.
     Такође тежимо да унапредимо атмосферу и међуљудске односе у школи.

pocetna

Визија школе

     Желимо да будемо школа у којој ће ученици и наставници заједничким радом на стицању знања узајамним уважавањем и поштовањем, створити пријатну атмосферу за рад и неговати добре међуљудске односе.

Мото школе: Деца и наставници – узајамно поштовање – циљ нам је исти – образовање и васпитање!

ЕПИСКОП ЈЕГАРСКИ ПОРФИРИЈЕ
      Епископ јегарски Господин др Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу завршио је у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.
      Дипломирао је на Богословском факултету 1986. године и исте године, на Други дан Духова, тадашњи Епископ рашко-призренски Павле, а данашњи Патријарх српски, рукоположио га је, у манастиру Свете Тројице, у Мушутишту, у чин јерођакона.
      Потом одлази на стручно богословско усавршавање, на последипломске студије из области Светог Писма Новог Завета, у Атину, где остаје до 1990. године, када се по благослову Епископа бачког Иринеја враћа у земљу и 23.септ./6.октобра долази у Манастир Светих архангела у Ковиљу.
Porfirije
      На Сабор светог архангела Михаила 8/21. новембра исте године бива рукоположен у чин презвитера. Убрзо потом, доласком многих младих људи за искушенике, Манастир почиње да се развија и Епископ Порфирије бива постављен за игумана исте обитељи. Живећи у манастиру Ковиљу, држи многа богословска предавања на разним трибинама, а посебно се залаже у раду против разних деструктивних верских секти које су присутне на нашим просторима; такође духовно руководи многе младе људе из света.
      На редовном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ у Београду 1/14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског (при Епархији бачкој).
      Године 2004. на Богословском факултету Универзитета у Атини, успешно брани докторску дисертацију на тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоуста.
ЕПИСКОП ФОТИЈЕ
      Епископ Фотије (Сладојевић) је рођен 1. фебруара 1961. године у Дујаковцима, Општина Бања Лука, БиХ. Основну школу завршио је у Чуругу, а средњу техничку школу у Новом Саду.
      Богословски факултет у Београду уписао је 1983. године, на којем је 1988. године дипломирао. Потом две године проводи на постдипломским студијама у Ерлангену - Немачка.
      По повратку из Немачке, на празник светог Димитрија, 1990. године прима моначки чин у манстиру
Ковиљ - Епархија бачка. Исте године на празник Архангела Михаила, Епископ бачки г.г. Иринеј рукополаже га за јерођакона, а затим на празник светог Саве 1991. године за свештеномонаха.
      Од 1992. до 1993. године, јеромонах Фотије проводи као свештенослужитељ у манастиру Бођани, а наредних пет година (1993-1998) ради као професор у богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, где га и затиче избор за Епископа далматинског.
      Епископ далматински и администратор горњокарловачки Фотије хиротонисан 1999. године на Духове у Саборној цркви у Сремским Карловцима, а за Епископа далматинског устоличен је на празник светог апостола Луке и светог Петра Цетињског, 31. октобра исте године у Саборној цркви у Шибенику.
      По одлуци Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 2000 године Епископ Фотије бива постављен за в.д. ректора обновљене богословије
Света Три Јерарха у манастиру Крка.
      У овом кратком периоду његовог архипастирствовања у Епархијијама далматинској и горњокарловачкој почиње обнова црквеног живота и црквених објеката, а оживљава и издавачка делатност. Осим тога, од недавно је и на територији Епархије далматинске организована и веронаука за православну децу у школама.

Проф. др ЈОВАН ТУЦАКОВ
      Рођен је 1905. године у Чуругу, где проводи детињство и стиче основно образовање. Гимназију завршава у Новом Саду, а фармацеутске студије у Загребу, односно у Нансију у Француској, где стиче диплому фармацеута, специјализацију и докторат фармацеутских наука.
      По повратку у земљу постављен је за доцента Фармацеутског одсека Медицинског факултета у Београду и за управника Института за фармакогнозију београдског Универзитета.       Рат је провео у Београду, преживљавајући као апотекарски помоћник. Године 1942., у рацији у селима Шајкашке губи сина јединца, оца, брата и целу братову породицу.
      После рата наставља рад као доцент, а затим и као редовни професор на Фармацеутском факултету и као управник Института за фармакогнозију.
jtucakovjpg
      Године 1948., оснива Институт за проучавање лековитог биља и остаје на његовом челу до пензионисања 1975. године.
      Публиковао је више од 400 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима. Објавио је око 30 књига, од којих је најзначајнија
Лечење биљем.
      За научне заслуге добио је значајна друштвена признања, а био је признат и ван замље. Биран је за члана многих угледних научних институција и укључиван у више међународних научних пројеката.
      Целог живота био је везан за родно место, где је често долазио, обилазио пријатеље, прикупљао биље и посећевао школу.
      Умро је 1978. године.

ПЕТАР КОЊОВИЋ
      Рођен је 1883. године у Чуругу, где му је отац, пореклом Сомборац, био учитељ. После завршене основне школе, кренуо је у Нови Сад у Српску велику гимназију, где је стекао основна музичка знања. Школовање је наставио у сомборској учитељској школи и постао народни учитељ.      
У Учитељској школи је упознао теорију композиције и дириговања.
      Постао је наставник виолине у школи у којој је учио и дириговао ђачким, па затим мешовитим хором Учитељске школе. За време свог школовања написао је прву оперу
Женидба Милоша Обилића.
petarkonjovic
      У двадесет другој години живота одлази у Праг, где студира компоновање и дириговање. После дипломирања враћа се у земљу и од 1907. ради као предавач Српске музичке школе у Београду, па затим у Земуну оснива приватну музичку школу, коју води до 1914. године. Објављује Збирку српских народних песама за певање у један глас. Компоновао је велики број хорских и соло песама.
      За време рата сели се у Загреб, где се јављао и својим књижевним радовима. Године 1919., објављена му је књига
Личности.
      Године 1918., враћа се у Нови Сад, где се ангажује у политичком животу, те је као представник демократа биран и у парламент.
      У Загреб одлази 1921. и остаје у Хрватској до 1939. У то време диригује у Опери, ради као редитељ, завршава опере
Кнез од Зете и Коштана.
      По повратку у Београд ради на Музичкој академији, где остаје до пензионисања. Пише опере
Сељаци и Отаџбина и балетску музику Симфонијски триптихон.
      Умро је 1970. године.
      Својим радом и стваралаштвом стекао је истакнуто место у српској музици.

Др ЛАЗА ПАЧУ
      Рођен је 1855. године у Чуругу у свештеничкој породици. Основну школу је учио у Чуругу, а српску гимназију у Новом Саду. Студије медицине уписао је у Цириху, а завршио у Берлину, где је положио и докторат медицинских наука.      
Захваљујући његовој докторској дисертацији о реуми, др Пачу је касније истицан као један од изумитеља модерног лечења реуматизма.
      У Цириху се оженио Београђанком Ленком Лахо.
      Године 1881., Пачу долази у Србију и ради неколико година као лекар у Београду, где потом буде именован за шефа санитета, што ће бити и крај његовог бављења медицином и улазак у политику.
      Године 1878., ангажован је за управника Државног монопола и као приземан и рационалан човек, за само годину дана успео је да га организује и оспособи, па је убрзо затим именован за директора Београдске задруге - најзначајније финансијске институције у то време у Србији.
lpacu
      Важио је за једног од наших најспособнијих финансијера. Три пута је постављан за министра финансија. Средио је државни буџет и први и једини пут у време Краљевине Србије, динар је постао конвертабилан. То је условило константни буџетски дефицит и подигло углед земље и владе у Европи. Др Пачу је био неподмитљив и уживао је велики углед код грађана. Био је један од главних људи Радикалне сранке.
      Разболео се почетком Првог светског рата и повукао у Врњце, где је умро 1915. године.

Тим за талентоване ученике

   Тим чине:

  1. Александра Драгић
  2. Рената Петрић
  3. Бранислав  Живковић
  4. Душица Илић
  5. Мирела Лакић
  6. Жељка Војиновић
002856

facebook logo  youTube