Рођен је 1855. године у Чуругу у свештеничкој породици. Основну школу је учио у Чуругу, а српску гимназију у Новом Саду. Студије медицине уписао је у Цириху, а завршио у Берлину, где је положио и докторат медицинских наука.      
Захваљујући његовој докторској дисертацији о реуми, др Пачу је касније истицан као један од изумитеља модерног лечења реуматизма.
      У Цириху се оженио Београђанком Ленком Лахо.
      Године 1881., Пачу долази у Србију и ради неколико година као лекар у Београду, где потом буде именован за шефа санитета, што ће бити и крај његовог бављења медицином и улазак у политику.
      Године 1878., ангажован је за управника Државног монопола и као приземан и рационалан човек, за само годину дана успео је да га организује и оспособи, па је убрзо затим именован за директора Београдске задруге - најзначајније финансијске институције у то време у Србији.

      Важио је за једног од наших најспособнијих финансијера. Три пута је постављан за министра финансија. Средио је државни буџет и први и једини пут у време Краљевине Србије, динар је постао конвертабилан. То је условило константни буџетски дефицит и подигло углед земље и владе у Европи. Др Пачу је био неподмитљив и уживао је велики углед код грађана. Био је један од главних људи Радикалне сранке.
      Разболео се почетком Првог светског рата и повукао у Врњце, где је умро 1915. године.