ПЕТАР КОЊОВИЋ | |
Рођен је 1883. године у Чуругу, где му је отац, пореклом Сомборац, био учитељ. После завршене основне школе, кренуо је у Нови Сад у Српску велику гимназију, где је стекао основна музичка знања. Школовање је наставио у сомборској учитељској школи и постао народни учитељ.
У Учитељској школи је упознао теорију композиције и дириговања. Постао је наставник виолине у школи у којој је учио и дириговао ђачким, па затим мешовитим хором Учитељске школе. За време свог школовања написао је прву оперу Женидба Милоша Обилића. |
|
У двадесет другој години живота одлази у Праг, где студира компоновање и дириговање. После дипломирања враћа се у земљу и од 1907. ради као предавач Српске музичке школе у Београду, па затим у Земуну оснива приватну музичку школу, коју води до 1914. године. Објављује Збирку српских народних песама за певање у један глас. Компоновао је велики број хорских и соло песама.
За време рата сели се у Загреб, где се јављао и својим књижевним радовима. Године 1919., објављена му је књига Личности. Године 1918., враћа се у Нови Сад, где се ангажује у политичком животу, те је као представник демократа биран и у парламент. У Загреб одлази 1921. и остаје у Хрватској до 1939. У то време диригује у Опери, ради као редитељ, завршава опере Кнез од Зете и Коштана. По повратку у Београд ради на Музичкој академији, где остаје до пензионисања. Пише опере Сељаци и Отаџбина и балетску музику Симфонијски триптихон. Умро је 1970. године. Својим радом и стваралаштвом стекао је истакнуто место у српској музици. |