Рођен је 1905. године у Чуругу, где проводи детињство и стиче основно образовање. Гимназију завршава у Новом Саду, а фармацеутске студије у Загребу, односно у Нансију у Француској, где стиче диплому фармацеута, специјализацију и докторат фармацеутских наука.
      По повратку у земљу постављен је за доцента Фармацеутског одсека Медицинског факултета у Београду и за управника Института за фармакогнозију београдског Универзитета.       Рат је провео у Београду, преживљавајући као апотекарски помоћник. Године 1942., у рацији у селима Шајкашке губи сина јединца, оца, брата и целу братову породицу.
      После рата наставља рад као доцент, а затим и као редовни професор на Фармацеутском факултету и као управник Института за фармакогнозију.

      Године 1948., оснива Институт за проучавање лековитог биља и остаје на његовом челу до пензионисања 1975. године.
      Публиковао је више од 400 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима. Објавио је око 30 књига, од којих је најзначајнија Лечење биљем.
      За научне заслуге добио је значајна друштвена признања, а био је признат и ван замље. Биран је за члана многих угледних научних институција и укључиван у више међународних научних пројеката.
      Целог живота био је везан за родно место, где је често долазио, обилазио пријатеље, прикупљао биље и посећевао школу.
      Умро је 1978. године.